Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Пивљанин Бајо и Ферат капетан.

Сета се мала подизала

Од Приморја мјеста питомога, Чета мала тридест и пет другах, Пред четом је Бајо Пивјанине, А за Бајом Јанко Бањанине. Ходе чета ломном Гором Црном, Докле дође Голији планини,

У Голију чета починула.

Нода рече Пивјанине Бајо:

„ Сјед'те, браћо, под јелу зелену, »Хоћу поћи на врх од Голије,

» Да гледам зелену планину,

„Е сам много у њу паса овце.“ Оно рече, уз планину пође,

И уводи зелену планину.

Кад погледа на закрајак доњи, Али пасу три крда овацах,

Код овадах пет-шест ђевојаках. Скочи Бајо, до овацах пође, Ђевојкама Божу помоћ вика.

Са стидом му помоћ прифатиле. Но им Бајо ријеч говорио:

„Бе су ви, ђевојке, овчари #“ Једна му је млада кажевала: „Ми у јади вазда од Тураках. »Јутров дође Ферат капетане, „И поведе овцама овчаре, »„Поведе их силом на срамоту уда му косе зелену ливаду.

10

2)