Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Ни „Ево иде царева мирија

„У Стамболу седам масках блага, „И пред њима силни Мустај-бего, „На коња је ноге прекрстио,

„На њега је диван-кабаница, „Пала су пера низ рамена,

„Она пуста до зелене траве; „Под појас му седам самокресах, „Преко крилах дивка позлаћена, » У сохо је злато сакована, „Ваља пушка млого без хесапа; » С благом иде силни Фазли хоџа, „Фазвли хоџа Царограђанине, „Око њега шездесет Тураках; „Поред блага Мркоњића Перо, уда њим иде тридесет хајдуках, „Је чувају благо од душманах,

„И пред њима стотину Бошњаках.

„Доведи ми шездесет хајдуках, „ја ћу довест стотину Латинах.“ Кад је Лима књига допанула, Он хајдуке брзо покупио, Поведе их Врану на бјелегу. А кад Лимо на Дријенак дође, Ту Врана с Латинима нађе, Руке шире, у лица се љубе. Ту чекаше три бијела дана, Кад четврти око подне било, Али иде царева мирија.

Када виђе Вране Латинине, Он дружини својој говорио:

» О за Бога, браћо и дружино,

~) от

80.

> с