Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

459 „Скрште се у лист и у траву, „Не смијемо њима ударити.“ Таде рече Роснићу Стефане: „4 не, Вране, ако Бога знаде, „Што смо се купили залуду # „Сви ви, браћо, мене послушајте, „Запаните у лист и у траву, „Гађи, Лимо, бега на лабуда, уја ћу хопу Царограђанина, „А ти, Вране, Мркоњића Пера, „Ти удари, хајдук Радоњица, „Ји удари на тридест хајдуках, „Ви удрите стотина Латинах, „Је удрите стотину хришћанах, „А ми ћемо шездесет хајдуках, „Гађаћемо стотину Тураках, „Нама наша вјера не подноси, »Да хришћанин бије хришћанина. “ Како рекли, тако запанули, И на себе Турке напуштили. Пали Лимо сјајна џефердара, Но му пусти ватру не привата; Пали Стефан бијелу латинку, Те погоди Царограђанина, Мртва га је земља дочекала; Бране пали танка парагуна, Те погоди Мркоњића Пера, Земњом га је јунак саставио. Па кеиса стотина Латина, Посјекоше стотину хришћанах ; Но кепса хајдук Радоњица, Удара на тридес хајдука,

60: