Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

МЕ „Како да су Пераст освојили.“ Одговара Лазарић војвода: „Мучи, страко, окаменила се! „Не бије бој свијетло оружје, „Него бојно срце од јунака.“ Пак када се Турци приближише, На Турке су јуриш учинили. Не могоше Турци опријети На јуришу силнијех хајдука, Нег' плашиво плећи обратише, А за њима перашки хајдуци, Керали их до Новога града, И стотину више погубили. Задњи бјежи Осман капетане, А за њиме Лазарић војвода; Не мога га Лазар достигнути, Вранац га је коњиц сачувао, У врата је града уљегао, А за њиме Лазарић војвода, Махну сабљом, удари у врата, И не мога Осман-капетана, За мало му мога побјегнути. За тијем се натраг повратише, Пјевајући, пушкам' потежући, Здраво дошли у мјесту Перасту.

епејЕ Нико Поповић и Оцињани.

БОвиту шиту Паштровића суђе, Тер је шаљу у мјесту Перасту

3)

32.

от