Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

469

Одговара Маричићу Виде:

„ арамбаша, Токовић-Османе ! „Код мојега ода и погледа, „Код мојега лица госпоцкога, „Код мојега и сребра п злата, „И код мога блага немерена, „Зашто ће се оженити Виде „Док је секе Стојан-арамбаше, „Док је секе ајдук-'Перавице, „Док је љубе сењског капетана, Биће Виду танани кошуља, Биће Виду свилени марама, „И белога лица за љубљење.“ Та се Фала чак до Сења чула. Књигу шшшу сењски витезови, Пошаљу је Токовић-Осману :

„ храмбаша,. Токовић-Османе, „Ивдај нама Маричића Вида, уда ми Виду осечемо главу, „Ево теби товар п по блага

„А за једну та Видову главу.“ Књигу гледи Токовић Османе, Ону гледи, па им другу пише: » Чујете ли, сењски витезови, „Ја не могу издати вам Вида, „Виде ми је кано п девојка, „Виде ми је итро горско зверје, „Виде носи до три вишеклије, „Свака носи по трпест вишека; „Виде носи пушку бришамкињу

» Од три грла, од четири зрна,

„Ди погледи, промашшти неће,

> сл

30

35

4()

у сл