Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Си

Од Ђурице свога сестричића. Они скупа боље ударише, Придобише оцињско дријево, Које бјеше пуно трговина,

И јуначки бјеше оружано,

Ал' залуду, јер га ухитише

И у Пераст мјесто поведоше. Већ од тадар нигда Оцињани Не дођоше робил' Паштровиће, Нет' се они с њима помирише, М од пљена доста поврнуше.

4.

Виде Маричић и Токовић Осман.

т

ДЕ Боже, на свем теби фала ! Мили Боже, помози свакоме,

Ко се с правдом вишњем Богу моли. Чету води Токовић Османе,

Чету води триест п три друга, Чету води по гори зеленој,

Међ' њима је Маричићу Виде. Сели пити под јелом зеленом.

Ал' беседи Токовић Османе: »Чедо моје, Маричићу Виде,

„Код твојега стаса и узраста, „Код твојега лица госпоцкога, „Под твојега ода и погледа,

„Код твојега блага немерена,

» И млогога п сребра п злата,

„А Зашто се не ожениш, Виде7“

35

4()

ст