Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

508 „Мили Боже, чуда големога ! „Сад је јела управо стајала, „Које су је собориле виле „а рамбаша, Стојановић) млади, „Стани мени мало на белегу, „А на моју пушку бришамкињу, уда ја пушки живи огањ дадем, уда ти кажем, Стојан" арамбашта, »Чију сестру под срамоту љубим,“ Земљи клече Маричићу Виде, Бришамкињи живи огањ даде, Пуче пушка, не пуче на празно, На зло га је место погодила, На зло место у чело јуначко, Мртав паде у зелену траву. Узе Виде ведро оковано, Па се диже с Богом да путује. А кад дође у другу бусију, У бусији сењски капетану, Па беседи сењски капетану: „Стани мени на белегу, Виде, 5 А на моју пушку млетачкињу, »Оћу јунак мало да прокушам, »дда те пштам, Маричићу Виде, »Чију љубу под срамоту љубиш #“ Земљи клече сењски капетану, Млетачкињи живи огањ даде, Пуче пуста, ал' пуче на празно, Не потреФи Маричића Вида, Већ потрефи у јелово грање. Ал' беседи Виде Маричићу: „Господине, сењски капетану,

11

от

(= ~> сл

130)