Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

478

= сл

„Стани мало на белегу Виду, | » А на моју пушку бришамкињу,

»Оћу мало срећу да прокушам,

у Да ти кажем, сењски капетану,

»Чију љубу под срамоту љубим.“ Земљи клече Маричићу Виде, | [90 Бришамкињи живи огањ даде,

Пуче пуста, не пуче на празно,

На зло га је место погодила,

На зло место у срце јуначко,

Мртав паде у зелену траву. | Узе Виде ведро оковано,

Па се диже с Богом путовати.

А кад дође у трећу бусију,

У бусији ајдук Керавица.

Беседи му ајдук Жеравица: 160" „Стани, курво, Маричићу Виде,

„Стани мени мало на белегу,

»Да ми мало шарку прокушамо,

„Да те питам, Маричићу Виде,

„Чију сестру под срамоту љубише“ – 165 А ту се је Виде препануо,

За зелену јелу заклонио,

А на дугу пушку наслонио.

Вемљи клече ајдук 'Керавица,

Шарки пушки живи огањ даде, 170 Пуче пуста, радосна му мајка!

Па не трефи Вида Маричића,

Потрефила у јелу зелену,

И кроз јелу ведро оковано,

А кроз ведро у токе јуначке, 175 А кроз токе у сребрн'. ђечерме,

(5 ст