Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Онда Ђаче поче беседити: „Браћо моја и моја дружино, »Јето прође, тамна зима дође, „Бе ли ћемо зимовати зиму #“ Дружина му сташе бесједити: „0 да чујеш, наша арамбашо, уда идемо у село Љевишта,

» [0 је село до Мораче близу, „Њега бране ускоци јунаци, „Не даду нас прије своје главе, „амо ћемо зимовати зиму,

»Са ускоци опет бити Турке,“ А ђаче им поче бесједити: »Браћо моја, и дружино драга, „Да идемо бијелу Травнику,

» «~ Турчину травничком везиру, „ Млоге ми-је књиге оправио, „У свакој ми божју вјеру дава, „И куне се дином и аманом,

„И турскијем постом рамазаном,

„Да нам ништа учинити неће, » ПИ да ће нас обдаритп дивно.“ Дружина га добро сјетовала: »Сједи, Ђаче, изгубио главу! „Као што је оћеш' изгубити, „ако спиђеш у Травника града.“ за то Ђаче ни абера нема,

Но устаде, пушку доватпо,

С Ђаком оће седам добри друга,

А остали право у Љевишта. Јунаци се ижљубише дивно, И ту бјаше жалост погледати:

20)