Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Би Сваки јунак сузе прољеваше Од очију низ бијело лице, Преко тока и преко оружја, У црну се земљу саљеваху. И туна се алалише дивно, Сваки своје греке опростиште. Ту отиде двадест и три друга У Љевишта код Мораче близу, Ђаче оде бијелу Травнику, И одведе седам добри друга. Када 'Ђаче у Травника дође, Све везиру иду муштулуци: „Муштулук нам, травнички везиру, „Ево иде арамбаша Ђаче.“ Везир даје небројено благо. Док му стиже Ђаче и дружина, Сусрете га травнички везиру, Па му пружи ногу п кољено, Да га љуби арамбаша Ђаче, На то Ђаче ни гледати неће. Ражљути се травнички везиру, Па увати Ђака и дружину, Тури Ђака на дно у тавницу, Па добави крвава џелата, Све му седам посијече друга, Џа им главе носе на бедеме, Окитише табљу и топове. Јадан ЂЊаче у тавницу пишти, Љуто пишти, јест му п невоља, У тамницу вода до кољена, У води су гује и јакрепи, Гује кољу, јакрепш га штипљу,

= исл 60

65