Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

479

„Да погуби млада заточника, „Ил' Москова да доведе жива, „Даје везир хиљаду дуката,

„И сувише своју бурунтију, »Да не даје паре ни динара, „Док му тече четврто кољено.“ Ту се јунак наћи не могаше, % Да Москову посијече главу. Узмучи се босански везиру,

Не зна Турчин што ће и како ће.

То зачуо арамбаша Ђаче,

Пак запшшта грлом бпијелијем: „Пуштите ме, Турци, из тамнице, „Ево вама божју вјеру давам, „Погубићу млада заточника, „Или ћу га уватпти жива, „Довести га бијелу Травнику.“ То је чуо босански везиру,

Па на вјеру пспушћао Ђака, Даје Баку руо п оружје

П лабуда коња од мендана.

А да ти је чуда сагледати, Како Ђаче јаше на лабуду, Бојно копље у висину скаче, Преко оба шјене претураше,

У зелену траву дотураше, Тледало га мало п велико,

Па међу се бесједили Турци: „Мили Боже, чуда великога! „Да маншта босанског везира, „Ђе он пушћа горског арамбашу, „Ђаче ће нам друме затворити,

105

110

115

125

130