Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

480

» Од Турака јаде поградити,“

Оде Ђаче пољу Зечевоме.

Када пољу и ширини дође, 135 Ту је Москов чадор разапео,

Под чадором рујно пије вино,

Пред чадором копље пободено,

А за' копље зелен коњић свезан.

"Баче не кће часа почасити, 110 Но пред чадор доћера лабуда,

Па је Ђаче ријеч бесједио:

„Е Москове, јадна твоја мајка,

„Или твоја или моја мајка,

„Ји устани, ајде на мејдана, 145 »Да јуначки мејдан дијелимо.“

А вели му млади заточниче:

» О јуначе, на коњу лабуду,

„Лако један оће погинути,

„Но одјаши од коња лабуда, 150 »Да се рујна вина напијемо.“

За то Ђаче ништа не слушаше,

Но Москова зове на мејдана.

Москову се лако умолити,

Па засједе претила зеленка, 116 Бојнијем се копљем ударише,

Докле бојна копља саломише; Потегоше перне буздоване,

Док челична пера изломише:;

ст (ах

Онда бритке сабље повадише 160 И нагло се њима ударише.

А кад бритке сабље саломише,

Ту окрњке у траву туртшше,

"Од добрије коња одеједоше,