Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

Поа

За бјела се грла уватиште, 165 Па се носе по зеленој трави,

Док јунаке пјена попанула,

Попанула б'јела и крвава.

Ту је Москов срцу одолио,

Па обори аранбашу Ђака, 170 Још га вуче по зеленој трави,

Тражи Москов штогод од оружја,

Да он Ђаку посијече главу.

Молп му се аранбаша Баче:

„Богом брате, млади заточниче, 175 Лако ћеш: ми погубити главу,

„Попушћи ми пребијеле руке,

„И кажи ми ко си п откуд си,

уда ја данас на мејдану знадем

> Од коља ћу изгубити главу.“ 18) Москов прима богом побратимство, Попушћа му пребијеле руке,

А даде му пуну чашу вина,

Па му поче ријеч бесједити:

„Немам ти се ни по коме казат' |55 ја сам родом од Ерцеговине,

„Имао сам још брата једнога,

„Иза оца остасмо сироте,

„А у мајке близанци бијасмо,

„Па нас мила одгајила мајка 190 „На преслицу и куђељу туђу.

„Кад приспјесмо дјеца за науке,

» Одведе нас сјајну манастиру

„Под Малиско код воде Тушиме,

„И ту ђаци обадва бијасмо, 195 „Нешто мало књигу научисмо.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП 81