Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

457

„је ли здраво под Озијом градом 2“ Први гракну, други проговара :

„Кад ме питаш, право ћу ти пазат'.

„Ми смо јутрос тице ураниле,

» Од Озије пспод Московије, „Виђели смо силне двије војске, „Једну турску а другу каурску, „И пред њима двије арамбаше, „Пред московском Милин-џенерале, » А пред турском паша са Загорја. „Па међу се вјеру уватише,

уда не чине међу собом кавге, „Стара кадо, за по годинице. „Па се српска војска ослабила, „1 у Турцим' вјеру подржали, Па вјеру му паша ударио, »Чадоре му многе разбучио,

„И војске му мало изгубио.

„Но су Срби хитри на оружје, „Шобшпе се под Озијом градом „Све брзијем прахом п оловом, »дДокле силне Турке рашћераше, „Сто хиљада глава посјекоше,

» Седамдесет ага заробише

»Од све Босне п Херцеговине. ако ми ти томе не вјерујеш, Сваког ћу ти по имену казал': „Три везира из Анатолије, „Седам паша са сред Румелије, » Од Мостара челеби пазара „Најпрвога Бећу барјактара,

» А од Стоца Шарић-капетана,

715

90)

100