Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

456

И сувише ноге до кољена, Крвавога до очију кљуна.

Кад их виђе пашиница стара, Па покупи дрвље и камење, Гони тице са бијеле куле. Врани летни, па опет долетни, Никако их сагнат' не могаше. Мудра бјеше, па се осјетила,

А с вранима ријеч бесидила: Богом браћо, два злослутна врана, »Оклен сте ми јутрос долећели 7 „Није ли вас срећа донијела

» Од Озије града царевога, „Испод српске равне Московије, „Виђесте ли двије силне војске, »Једну турску, а другу каурску „Код Озије града бијелога. „Ево има три године дана, „Како су јој власи ударили, „Па је верман лани допануо

>» Од честита цара од Стамбола » А на пашу мога господара, „Те је силну покупио војску, „Отишшо је под Овију с њоме,

» И закле се дину и јаману,

уда ће српску рашћерати војску, „Доста од ње јада починити, „А“ велико робље заробити,

»Д велики шићар задобити.

ује ли тако паша учинио, „Води ли ми роба ја робиња, »Оће ли ми на Загорје брзо,

4()

сл сл