Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

491

„Ни обрати краља пољачкога. „Зато мене молише Пољаци,

уда им пошљем моје витезове, „Мусковите на гласу јунаке,

уда их бране од тих одметника, ујок окруне краља пољачкога. уја не могох друго учинити, „Већ им дадох што су запитали. „Кад окруне међу собом краља, уја ћу вратил' моје Мусковите. „Што л' ми претиш, Отмановић-царе, уда ћеш сплну војску сакупити, „Па ме удрит' са четири стране, „Пак робити села п вароше, „Разбијати од градова врата, »Освојити росијске државе, „Нека знадеш, Отмановић-царе, „Да нијесам од рода плашива, „Не бојим се свеца Мухамеда, „Ишт' се бојим од твојих Турака, „Баш ни тебе Мехмет-Сулимана. уја ћу молит' мога спаситеља, „Вишњег Бога нашег бранитеља, »још ћу молит' моју помоштницу, „Пресвјатују матер Исусову,

„ Цесарицу ангелску царицу, „Која брани свјетлу круну моју, „Све војинство п московско царство, „да нам даду срећу на оружју, „(а тој сили будем одољети,

„И војинство твоје поб“једити. >“ ти моли Мухамеда твога,

60

65

то

15

[0,2] се