Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

499,

»„Кој' ни себгл помоћи не може,

уда ти не би отпанула брада,

„И још моли свеца Мухамеда,

»Да се јадан не би преставио 90) уДок уфатиш удовицу младу, „Екатерину московску царицу.

„Не фали се, Отмановић-царе,

» О лажљивијем свецом Мухамедом,

„Ншт' се фали, Мехмет-Сулимапше, 95 „Незнабожним твојим јаничаром,

„Ал' не знадеш, Отмановић-=царе,

„Да ја имам небројену војску,

„Која Фали Бога створитеља,

„Истинога Христа спаситеља, 100 „још имадем у царству мојему

„Силне лаве орле двојеглаве,

„Витезове, књазе и банове,

„Генерале и младе сердаре,

„Соколове храбре војеводе, 105 „Барјактаре витешке делије,

» И остале силне војенике,

„Који с Турком желе боја бити,

„Русе Турком главе ос'јецати,

„На бојна их копља натицати.“ 110 Када цару така књига дође

И видио што му књига пише,

Од јада га глава забољела.

Л'јевом руком браду уфатпо,

А десном се по носу удара, 1 Пак дозива вјерне слуге своје,

Тер је њима царе бгасједпо:

„Сакуп'те ми на диван господу.“

ст