Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

на 5 +

498 Када слуге цара разумјеше, Телар' вичу по Стамболу граду, Не престају од јутра до мрака: „И ко гођ је од двора царева, „Честити је царе запов једа, „Да се сјутра на дивану нађе.“ Кад ујутру б'јели данак дође, Скупише се на дивану Турци: Ту дођоше велики везири, Силни паше, аге п бегови, [1 цареве слуге п делије, Пезнабожи Турци јаничари. Када Турци на дивану били, Ту ишета Мехмет-Сулимане, Тер се царе по дивану шета, Пак господи царе бесједио: „Ну слушајте, вјерне слуге моје, „Што ми пише једна кавуркиња, „Удовица московска царица !«“ Пада Турци књигу проучише, Сплан царе њима бесјеђаше: „Послушајте, вјерне слуге моје, „Сакупиште силну војску нашу, „Да робимо московске државе, „Који хуле свеца Мухамеда.“ Када Турци цара разумјеше, Лијепо се њему поклонише, Тер скупише војску небројену. Кад је царе војску сакупио, Барјак диже свеца Мухамеда, С војском пође пут воде Дунава. Дунав ладну воду препловио

120

[25

135

140