Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

495

Вишњему се Богу помолише, Двије војске силне раздвојише, На двје стране о војском отпдоше, Сухом једном, а по мору другом. Која војска по суху отиде,

Пред њом иде витез од старине, Георгије принцип Галицине, Која пође по мору сињему, Пред њом оде на гласу витеже, Силни соко Орлов Алексија. Сухом војска код Нестера дође, Ту их турска војска дочекала. Ал' је витез принцип Галицине, Л'јепо своју војску разреднио,

Па на Турке складно ударио Код Нестера водпце студене. Кад се силне војске ударише, Страховита боја започеше,

Ту се поче крвца проливати. Ал' су Турци кано мрки вуци, Јаничари напред приступају,

Не знају тужни што су Московити. Огањ сипље из војске росијске, Не да Турком очи отворити. Мили Боже, боја жестокога!

И од једне и од друге стране Колико се крвца проливаше

Од јунака и добријех коња,

На све стране она тецијаше,

У Нестер се реку саливаше, Вас се Нестер рјека закрвави, Од румене крвце поцрвени.

185

200

210