Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

496 Од велика дима п грохота, "Каркога се сунца не видјаше, Од топова ништа не чујаше, (Од спле се земља тресијаше. Боја бише од јутра до подне,

Још: се не зна чиј мегдан бијалште.

А када је по пол днева било, Тужни Турци плећа обратише, Тере бјеже.главом без обзира, Да би Нестер воду препловилл, Ал' не даше млади Московити, И витеже принцип Галицине,. Јер за Турком трче у потјеру. Тешко с'јеку паше п везире, Силне беге, аге и спахије, Незнабожне Турке јаничаре

[1 остале: цареве делије.

Што од сабље њима утјецаше, Ладна Нестер вода прождираше:; Што остаде, све је израњено, За невољне сужње одведено. После тога боја жестокога, Румјанцов је војску разредио, Тер удара на турске државе, Освојива мјеста и градове, Булгарију и сву Валахију, Молдавију п Бесарабију,

Сву Кримеју до Чернога мора, Све државе до воде Дунава. Долгорук пође на Черному мору, Орлов разби на мору Турчина, И потопи цареве гемије;

215

220)

0~' (56) МЈи

у ~

(5) „с