Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

497 Што не утопи то огњем сажеже, Уарачи мјеста и градове, И затвори т јесне Дарданеле, Којено су врата Цариграда, 250 Нека Турци на мору не ходе, Да им помоћ с мора не долазп. Сметоше се у Стамболу Турци Како ждрали у густу облаку, Оли мрави на изгореној главњи, 255 Не знадући куд би окренули. Кад то видје Отмановић-царе Да погуби војску небројену И изгуби мјеста п градове, На прешу је диван учинио, 260 На дивану господу скупио, Тер царици б'јелу књигу пише. У вњизи је лјепо поздрављаште, Умилно се њојзи поклањаше, Тер овако царе бесједјаше: „Богом сестро, московска царице, „ Твој је мегдан, п срећа је твоја, „Ходи, секо, да се помиримо, »дДа се више крвца не пролива. »уБог убио пољачку господу, 270 „Који су ме с тобом завадили,“

> с сл

Кад царици така књига дође,

Царица се на њој смиловала,

Тер на књигу цару одговара,

У књизи је млада бесједила: 20 »Отман-царе, турски господаре,

»Кад мир просиш, ето ти га дајем,

„И враћам ти мјеста п државе,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП - 82