Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

498

„Које јесам сабљом задобила: „Булгарију и сву Валахију, „Молдавију и Бесаравију,

„Ову Кримеју до Чернога мора, „П сва мјеста до Архипелига, „Ал' ти не дам града Книбурпика, „Пи три друга код Чернога мора, „Нек се, царе, спомињати можеш „Од земана кад смо војевали, „Кад си мене с претњом понудио, „Да вез везем и куђељу предем.“ Када цару б'јела књига дође, Једва царе тога дочекао,

Оставио града Книбурника,

И три друга код Чернога мора. Повсла њојви велике дарове, Сребро, злато пи камење драго, Помири се с московском царицом. Мили Боже, на свему ти хвала, Јер није земља на свјет никог дала, Кој' би таквог змаја предобио, Турком цара силу уломио.

Ал' процвјета свјетлост од сјевера, Која сјава кано сунце жарко, Екатерина славна удовица,

Која предоби Отмановић-цара, Силанога Мехмет-Сулимана, оулумџију христијанскога, народа. Ех витеже, срећна цесарице, Православна московска царице, Тип си дика славенског народа, Вјечна слава московских држава,

290

29:

сл

300

305

310