Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Це Вук Зечанин и љуба му.

Елауденте Зечанине Вуче

На далеко љепоту ђевојку

У Нишићу граду бијеломе

У сокола Нишића Андрије. Вуче проси, а Андрија даје. Када Вуче испроси ђевојку, Он се врати Зечу каменому, Па на Зечу покупи сватове: Мало млого, свата пет стотина, Право иде бијелу Нишићу. Кад су дошли у Нишића града, Андрија их добро дочекао: Води Вука на вренђију кулу, А остале свате разредио, Равредише што је за којега, Ђе петину, а ђе десетину, Андрија их добро дочекао. Кад у јутру јутро освануло, Освануло и сунце грануло, Чауш викну, далбуана рикну: „ Авур, свати, извед те ђевојку, „Кратки данци, а дуги конаци, »Оће нам се дома застарати.“ Онда Вуче довива Андрију,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УШ

10

20)