Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

2

делити“

Па срдито бесједи Андрији: „Ил, Андрија, изведи ђевојку, „Па ђевојку подај ђеверима, „А сам иди у нове арове, „Изведи ми ђога од мегдана, „Приведи га бињакташ-камену, „Да појашем ђога од мејдана.“ А Андрија грацки старјешина Зету Вуку на мо одговара:

» Оћу, зете, извести ђевојку „Ал ти нећу коња да опремим.“ А кад зачу Вуче Зечанине, Колико је Вуче осилио,

Би волио да је погинуо,

Нег' што га је шура прекорио, Па срдито шури бесједио: „Орјатине, Нишићу Андрија, „Добро памти, немој заборавит, „Кад ти сестри у пооде дођеш, „Вратићу ти жалост за срамоту.“ Андрија им изведе ђевојку, Дариваше што је за којега: Вуку даше лијепу ђевојку,

Уз ђевојку ата четвртака. Отале се свати подигоше,

И одоше Зечу на крајину.

И то стаде земан по земану, Мало млого, за годину дана,

А не смије Нишићу Андрија Милој сестри ићи у пооде.

То застаде за двије године,

Не смје Андро ићи у пооде.

2>

30

4()

45

50

сл от