Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Пуно јесте (| донесе вишека, И оружје Вука Зечанина. Мара пуни пушке певрдаре, Пуне даје браћи Нишићима, А Нишићи добри су јунаци, Пак се бране са Небојше куле, Док педесет погибе Зечана; (Све се Зече на гомиле збија. Кад то виде Вуче Зечанину, Он повика грлом бијелијем: „Браћо моја, Зечани јунаци, „Видите ли моје двије шуре, убаке јаде данас учинише,

„Већ ви мене данас послушајте,

„Донесите сламу и сијено,

· „дапалите око моје куле,

„Нек изгори, остала ми пуста! ујош ја имам моје двије куле.“ Тад Зечани Вука послушалше, Донесоше сламу и сијено,

Око тамне обложише куле, Запалише сламу и сијено.

Кад је ватра жива уватила, Запали се кула и авлија,

Јошт се бране два Нишића млада,

Седамдесет убише Зечана, Што мртвије, а што рањеније. Сад да видиш чуда изненада, Запишташе два Нишића млада, Јер им ватра додијала жива, „Буто пиште јел им за невољу, Јер им муке додијаше тешке.

22

225

230

235

245.