Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

%а:

Поп Милутин и Дреналовићи.

1 блећела два галића врана Од Рикавца зелене планине, Долећеше у Куче камене,

На бијелу кулу Дрекалову, Отале су трудне починуле, Починуле тере загракнуле.

Од двора их нико не чујаше, До љепоте Дрекалове Стане, Па увимље дрвље п камење, Па одгони двије тице вране. Џа су вране тице одлећеле,

Па на кулу опет попадале,

А. Стана је тицам" бесједила: »О Бога ви, двије тице вране, „Откле сте ми јутрос долетнуле, „је л' Бог дао п срећа од Бога

„Да сте јутрос од наше планине,

„Виђосте ли Дрекала војводу, „И. мојега Лала и Лазара,

„И од попа најстаријег сина; „Виђосте ли попадију снау, „Оставља ли овце и јагањце, „А шика ли два близанца сина, „А лају ли вашке на торину #“ Једна граје, друга проговара: О Бога ми, Дрекалова Стано, „Јесу вране тице злогласнице, „Јесу раде добре кават гласе, „Ма нећемо нег што је истина.

~ > от