Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Када срете АН ла "ће он иде двору бијеломе, И он гони хиљаду оваца, "Па је Стане била бесидила: „Благо мени, Дрекаловић-Ла. ле, „Благо мени јутрос и довијек ! »Од Дрекала не смеће се трага.“ пољане у авлију овце, Па је мало постајало бриме, Мало бриме, пунана година, Књигу пише Дрекаловић Лале, Па је шаље у кршне Клименте, А на руке попу Милутину. „А чујешт ме, попе Милутине, „Ја сам чуо, а људи ми кажу, „Да је у те шћерца од удаје, „А ја сам ти, попе, од женидбе, „Оди, попе, да с: пријатељимо, » И да старе крви помиримо.“ Кад је попа књига допанула, Књигу гледа попе Милутине. Каде виђе што му књига пише, А он брже другу накитио, И у књизи Лала поздрављаше: „Синко Лале, и сретно ти било! „Купи свате, ајде по ђевојку, „Купи свата колико ти драго.“ Кад је Лала књига допанула, Кад ли виђе што му она пише, Па на прешу окупи сватове, Док сакупи до триста сватова, (ве по избор добријех јунака.

т0

со сол