Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

_ЗВИ ЛЕКА Отоле се свати подигоше, И одоше до кршне Клименте А на дворе попа Милутина. Попе свате дочекује дивно, Засједе их за софре господске. Кад се свати пића напојише, Сваком даше што је за којега, Неком јаглук, а неком мараму. Отолен се свати подигоше, И одоше зеленом планином. Кад дођоше у Куче камене Пред бијелу цркву свету Петку, Ту вјенчаше Лала и ђевојку. Отоле се свати подигоште, И одоше на бијелу кулу, Вино пише за неђељу дана. Кад се пуна напуни неђеља, Разврже се кита и сватови, (Сваки оде својој кули билој, А остаде Лале п ђевојка. Па је мало постајало било, Мало бриме пунана година, Чедо роди Лалова љубовца, Чедо мало, ма је мушка глава. Свак ми Лалу чедо честитује, Свак доходи њему на честито. Ал' је Лале љуби укорио: у Анђо моја, ти си бевроткиња, уСвак мп чедо честитује младо, „Од рода ти ниђе нико нема.“ Анђи ово много мучно било, И уљезе у камару тавну,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ УПТ

95

100

110

115