Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Сасред Зете, а из Турске раје. А скочио од земље на ноге, И узео коња и оружје,

Па навали Туре низ Дољане, Док на дворе Поповића дође. Но га виђе Иванова Маре.

Но ју Туре за Ивана пита,

А Мара му дивно кажевала: „Отиша је Поповић Иване, „Отиша је Подгорици варош, „А Хоташ је момче код овацах.“ Таде Мујо Мару утатио, Бачио је за собом на вранца, А побјеже пољем зеленијем. Глас допаде браћи Поповића: Пороби се Иванова Маре, Поведе ју Бурђевићу Мујо. За њим трчи Поповић Иване, И сустиже на Дољане Муја. Обрну се Бурђевићу Мујо, На брицке се сабље ударише, Обље им се пусте саломиле; За б'јела се грла уфатише,

А носе се по долини црној. Таде вика Џоповић Иване, „Хај, ђе си ми, Поповић-Хоташу !“ У то Хоташ из пријека дође; У јунака не бјеше оружје, Џа покупи студено камење, Ево гађа Бурђевића Муја,

Но Ивана брата његовога, Мртва га је земља дочекала.