Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

26

мањим

Ал' се добар јунак нагонио Од Роганах Преврачев Радоња, Ловијаше рибу на удицу,

Па бријегом од Мораче пође. Док Радоња на пећину дође, Али Туре ђе гази Морачу. Вика Преврачев Радоња:

„О Јелена, војводина љубо, „Уклони се по лијевој банди, „Укажи ми плећи од Турчина,“ Јелена се бјеше уклонила,

А Радоња упали латинку,

Те погоди на коња Турчина, Паде Туре у воду Морачу; На њега је јунак долетио, Уграби му главу п оружје

И његова коња дебелога.

И Јелени коња поклонио,

А оружје себе оставио.

Они глас по Пиперах дође, Пипери му шемлак учинише. П то било, здраво дружино !

б.

Ђурђевић Мујо и Испорак Перош.

ли се Ђурђевићу - Мујо Од Медуна града бијелога, Да се Туре оженити неће

Ни Туркињом нити ће Латинком,

Досим Маром Поповић-Ивана,

45

5()

60