Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

524

ит

» А код њега педесет хиљадах, 1785 „ А три паше ето у Повију,

„Међу њима има по сахата,

» А устала Зета валовита,

» Сјутра Зету пријећи не можеш,

„Ма ће прије Турци долазити, 1790 „Ного бјежи ноћно без мјесеца,“

Такву му је књигу направио.

Тадер Перо на ноге скочио,

И жалосну војску окренуо,

И студену Зету пријеђоше; 1795 Поврну се Церовић Новица

И још соко Мартиновић Саво,

И шњима су два Матановића,

Оба брата јединца у мајке,

Једно Ђуро, друго попе Перо, '800 И шњима је Гвозденовић Мићо,

Па пођоше горе манастиру,

И дигоше светог Василију

И његову богату одору

И остале закладе црковне, 1805 Собом воде Никодима старца,

Пренесоше преко Зете ладне,

И сва војска бјеше прелазила.

Сјутрадан је књаже подранио,

На Повију село ударио, 1810 На Повију и село Стубицу,

И прес'јече гору Планиницу,

И прекиде таин од Тураках,

Што иђаше од Херцеговине;

Но за Фајду/) драги побратиме, 1815

=) Овдје за Фајду значи У заљуд, које сам слушао и на више мјеста.