Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

525

Е га Перо с војском оставио, Не удари, како вијећаше.

Ту се силна затурила кавга: У књаза је тридесет стотинах, У три паше тридесет хиљадах ;' Погоне се војске по мегдану, Нити може потиснути Турке, Нит' се Турци потиснути даду. А да видиш Петровића књаза ! Он покличе Петра Вукотића И војводу Ива Радоњића:

„ Уриш, браћо, ако Бога знате!“ Голу сабљу носи у рукама,

Па нагони војску на јунаштво. Но се млада момчад погоњаху По мегдану тамо и овамо, Изагна се Машо барјактаре Од Његуша села малахнога, На велика бега Мушовића

Из тврдога града Колашина, Ца уфати бега за вилицу

Под пусатом и свијем оружјем На лабуда, коња виленога,

Без ране му посијече главу,

И узе му сабљу демишкињу

И лабуда коња великога

И бегову главу са рамена. Тадер многи Турци изгибоше, Осамдесет главах посјекоше, Па се крену сва војска царева, Ударише десет на једнога, Црногорску војску потискоше,

[820

1825

1830

1835

1840