Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Лакоми се нађоше главари, Те поштење за аспре продаше, А нека их, црн им образ био 2010 Пред свакијем српскијем витезом ! Што јунаштво своје похулише; Млађе момке за то п не кривим, "Е у томе они не присташе, Ни присташе, ни контани бише, 2015 Ни пашину руку пољубише; Главарима црн им образ био! Што пашину руку пољубише За његове лаже превелике, Репате им лаже обећаје. 2020 Турцима је од старине било, Када лажу, ка да пером мажу. Пипери се и Кучи предаше, Но не шћеше два рабри витеза: Са Завале Ристо капетане 2025 Са витезом братом најмлађијем, Већ с Јованом братом од матере, Који знаде цијенит поштење, Јунаштва му у хиљаду нема, Ни његова срца ни погледа, 9030 И соколом Вулом капетаном, На кога су седамнаест ранах, Бој бијући Скендеријом равном, Ни Вуле се не шће предавати Су његове седам Марковића, 2035 Затвори се каменој пећини, А Пилетић кули на Завали Су његово десет Ђурковића; Не преда се од Дрекаловића 94%