Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Но их турска војска потиснула, Ема млого погибе Тураках, Погибе их четири хиљаде,

Што за Фајду, драти побратиме ! Ко ће царску силу предобити # Уљегоше у Бјелопавлиће,

На широко поље починуше,

И ту Турци око учинише, Отрашљивци се њима предадоше, А јунаци у гору одоше,

Па бој бију и дневи и ноћи,

А не даду Турцима спавати,

По сву ноћ се проз околе муте. Но да видиш витеза јунака, Мартинића Нова од крајине! Не хће своју кулу оставити,

Но је свога баба доватио, Дофати га на плећа јуначка, Јере бјеше старац остарио, Ходит' ћаше, ногам не могаше, Понесе га у гору зелену, Покрио га и с гором п с травом, Да га стара не сијеку Турци, Па се Ново кули повратио, Собом уве брата п рођака,

Па је кули врата затворио,

Па на њега паша ударио,

Ма се Ново пза куле брани, Осамнаест уби у авлију; Принијеше цареве топове,

Па му бију пребијелу кулу,

Но је кула за бој начињена,

2105

2110

2115

2120

2129

2130

2135