Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

ПА

На помеђу вазда од Тураках, Бијелу му кулу не сломише, Него б'јелу кулу оставише. Турци по'ше уз гору зелену,

И старога баба погазише, Срећа бјеше, те га не нађоше. Добп Ново славу п поштење, Поштен био међу Црногорци ! Грехота је скрити му поштење И свакоме редом Црногорцу, Који крије, тај образа нема. Ево паша на дребаник дође, На Ждребаник и на Орњу луку, На бијеле куле Бошковића, Јунаци су вавде од старинах, А на њих су Турци насрнулп, Но се браћа Бошковићи бране, А кликују рабре Црногорце, Да им дође когођ у помоћи, Но им нико доћи не могаше,

Е имаху посла на све стране, Бој бијући са Отмановићем, Беле куле крви омастише.

А да видиш Бошковић-сердара, Од старине витеза јунака!

Не шће своју оставити кулу, А да прож њу не играју Турци, Но од јада кулу запалио, Запалио, па је оставио,

Па се маче уз Гарач планину, А за њим су браћа Бошковићи. Докле долне на Чево крваво,

2140

2145

2150

2155

2160

2165.