Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

542

ши

„Ал' ћу моју главу изгубити;

ко л' не би тамо погинуо,

„дДоиста ћу удрити на Турке, 2360 „Па што Бог да и срећа јуначка !“

Кад развумје Џетровићу књаже,

Сава грли кано мајка сина:

„Бре аферим, пиле соколово !“

И даде му Божу вјеру тврду: 2365 „Ако не би тамо погинуо,

„Но са војском ударшш на Турке,

„Убиј ми се боја три сахата,

„Четврти се хоћемо станути,

»Ал' ћу моју главу изгубити, 2370 „И Зету ћу воду прелазити,

„Да по пољу мијешамо Турке,

„Пека виде што су Црногорви,

„Што лупешки мени ударише.“

А вели му Ђуро џенерале: 228) „А не бој се, Мартиновић-Саво !

„Кад би, Саво, уд рио на Турке,

» Е нећемо Зету прелазити,

| ст

„Да се твоја не поплаши војска,

„На Зету ћу моста начинити, 2380 „Прео моста с војском прелазити.“ Зададе му Божу вјеру тврду.

Но сам књаже на ноге устаде,

А проз војску бираше јунаке,

Изабра му два момка витеза, 2385 Од старине рабријех племићах: Марковића сасред Чева Рама,

Баш именом Рама Петровића,

И од Брда Радовић Илија,