Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

„Није ми се преда у Тураках, „Ни још соко Вуле капетане, » Да би њима књиге додавао; уЏа да пође у Куче камене, „Већ у Куче у Дрекаловиће, »Да би младу момчад обратпо, „Куче племе п племе Пипере, » И да скупи Ровца до Мораче, „И да скупи Мораче обије, „Васовића до Кома планине, »Да окупи војску у Џипере, »Да ударе на Бјелопавлиће, „На два паше и њихову војску, »Он отуда, а ја одовуда,

„Да се турских јадах нагледамо.

„ Честита ћу њега учинити, „Ко би поша и скупио војску, „Добар ћу му љебац поклонити » И још боље даром обдарити.“ А то књаже међу војском рече,

Телар пође проз војску књажеву:

Ко чујаше, чут се не чујаше, Ко гледаше, гледаше оружје; Но подоцкан јунак излазио, Од Цетиња Мартиновић Саво, Па је Саво књазу приступио, Свијетлу му руку пољубио:

239)

2340)

2345

„Ов јетли књаже, наше жарко сунце!

»ја се уздам у Бога једнога „И слободно срце у јунака, »Да ћу поћи, књиге пронијети „И сву твоју војску окупити,

[55] (ај ст ст