Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

545

МИА

„Чим примите књиге шаровите, „Скупите ми обије Мораче, 455 „Хајте шњима Пилетића кули.“

И овако у књигу, нареди:

уШиљ'те књигу Бегану сердару,

„Нека своје подигне ускоке,

„Да ускоке од Тураках бране, 2460 „Да ускоке не опале Турци.“

Кад шарене књиге саставио,

Па их даде Мартиновић-Саву

И сокол'ма оба перјаника:

» Хајте, нос'те књиге шаровите, 2465 „Па што Бог да и срећа јуначка !

» Ако бисте тамо погинули,

удДивни ћу ви спомен учинити

„И лијепо име прославити,

„Част и дику рабријех витеза,“ 2470 И тако се књаже заклињаше, -

И слугама таку књигу даде:

Што обдаре витева војника,

Али коме штогођ обећају,

Сам им књаже пером потврђива, 2475 И свакоме жалост опростива.

Па ми књаже на ноге устаде,

Па загрли Мартиновић-Сава,

Па му стави на капу знамење,

Даде њему грба књажевога, 2480 На томе се збору раздвојише.

Полећеше три момка сокола

Ка јелени од године дана.

Пошто књаже слуге отправио,

Тадер друге књиге направио, 2485

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УПЛ 55