Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Па

А. посла их Андрији сердару: » О сердару, црн тип образ био! „Освети ми весјводу Јакова

» Од Дервиша, паше турачкога, „И ево ти војске неколико,“ И посла му друга пет стотина А пред њима Радоњић-војводу Са соколом Матановић-Пером, Да би Перо таста осветио, Таста свога, војводу Јакова.

Каде војска на Трешњево дође,

Ту војвода находи сердара, Па војвода окара сердара. Дигоше им и скупише војску, Ударшше пољу Граховскому, Равагнаше по Грахову Турке, Кано вуци по планини овце, А утече паша са тамборја

И остави свилена чадора;

Ту осташе триста чадорова, Три његове од боја лубарде. Џодагнаше уз Грахово Турке, И витешке крвавише руке, Осветише војводу Јакова. Што за фајду, кад је погинуо! Српкиња га више родит неће! Затворшше Турке у Клобуку, Ћераше их до града Требиња, И хиљаду посјекоше главах, Па пребише прве за потоње: По четерес броје за једнога, Право није, ма лијека није.

2490

(0) (о) ст

> с (= с