Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

550 „Мавкнште се из бијеле куле, „Да ве ође не нађу Пипери, „Да ви добре не сијеку главу, „Да не носе Омер-паши младу.“ Па скочише три момка витеза, Доваттше сва три џевердаре, Прије зоре и бијела дана Полећеше пољу Штргањици, Џа дођоше селу Ђурковића, Бјеше жарко огријало сунце; Кад код б'јеле куле долазише, Виче витез Мартиновић Сава Тврду шанцу Пилетић-Јована : »О Јоване, пиле од сокола! „јеси л' мене у животу, Јоле“ Скочи Јован на ноге лагане, Па у руке прифати шишану, Из тврдога шанца излазио, А кад виђе три српска витеза, Зачуди се, ема чуда није, Па потрча пут бијеле куле, Те дозива Риста капетана: „Капетане, мој очињи виде! „Устани се на ноге лагане, „'Карко ни је огријало сунце, » А било је потамњело давно: „Ево нама три момка сокола » Од нашега свијетлога књаза,“ Скочи Ристо, ка да се помампи, Па у кулу Срби уљезоше, Руке шире, у лица се љубе, Па се мило грле и целују.

> с> ~> <>

(20) со со (==)

2635

2645