Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

549

их

„Што ти речем, преварит' те нећу; ако ли ми у том не вјерујеш,

„Ево вњиге од свијетлог књаза,“

Изнеше му књигу шаровиту, 2585 Па је бјеше сердар проучио;

Не хће њега сердар послушати,

Па се каје п данас пи вазда,

И сам себе вади очи црне.

И још сердар једну ријеч рече, 2590 Зафаљује свпјетломе књазу

МИ његову великоме дару:

„Куп'те војску, предобите Турке,

уја не тражим никакво госпоство,

„Нити ћу ви удрити на Турке.« 2595 Ма говори лудани Спасоје:

»Стрико Никша, заметнућу кавгу,

уда Ћу своју изгубити главу,

»јо'ће сјутра витезови Турци,

»дДа на кулу пију грку кафу 2600 (да ту ријеч доби капетанство),

»Сјутра ћу им добре посјећ' главе,“

А сердар му Никша говораше:

» Муч', синовче, с каменом тип биле! „Мојом ћу ти сабљом посјећ' главу, – 2605 » АКО сјутра удариш на Турке:

„Што вјерујеш Мартиновић-Саву,

Што је Саво лаже ударио г“

Тадер скочи Мартиновић Саво,

У мало се не заметну кавга, 2610 Па скочише оба перјаника,

А сердар им Никша говораше:

»ја ве Богом и амантом кумим,