Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Ка „»Мреко ми се с тобом пољубити, 2550 „Заудараш свецом Мухамедом, ујеси кулу смрада напунио“ (На томе се сердар скаменпо); » 0 сердару, црн ти образ био! 2 ПО Рко; похули на своје јунаштво 7 2555 „Камо твоје до седам медаљах 2 „Ове седам си на мегдан добио, » А саде си обрав оцрнио! » О невјерни Вуче Бранковићу, „Невјерниче отачаства, свога, 2560 „Што издаде књаза свијетлога, »Црн ти био образ на дивану !“ Сердар ћути, ништа не збораше: Овако му Саво бесједаше: » Чујеш ли ме, Никшане сердару ! 2565 »Послушај ме, кајати се нећеш, „Еле жалим таквога јунака: „ Ако се је књаже расрдио, „Те учини саде од издаје, »да тебе сам у књаза зборпо, 22 » И у књаза тебе измолио,

(Фу = с>

»Да ће жалост тебе опростити

„И бољу ти кулу начинити,

»Но се дигни и покупи војску,

„ја ћу купит' све Дрекаловиће, 2 „Са мном хајде кули Пилетића,

„Да заједно купите Пипере,

»ја ћу Ровца и двије Мораче, „Васовиће до Кома планине.

„А ево ти божу вјеру дајем,

„Књаз ће тебе потврдит сердарство,

сл сл ~> ст со со