Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

АЕ а

2 Па окупи сиротињу рају, Сиротињу јадну Србадију, Који јесу вазвдан под Турчином, А на њих је лађе навалпо, Те су лађе на леђи носили, Ту ришћанско робје попрскало, Ма су лађе пусте остануле Од Османа, паше Скадарскога, А у њих се Срби превезоше, На Ждребаник на Турке удрише, И велику славу задобише, И сагнаше с Ждребаника Турке, Отеше пм б'јеле чадорове, Отеше им цареву вахиру ; И ту много погибе Тураках, И пред њима Бимбесић кадија Од лијепе варош-Подгорице, Који с царом знаде диванити. А да видиш Петровића књаза И сокола Ђура. џенерала И витеза Лужан-капетана, Како с'јеку попријеко Турке, Крваве им сабље до барчаках И деснице до раменах руке, Сијекући кости од Тураках, | Не знаду се браћа уморити, Док под собом коње не уморе. А кад виђе царев Омер паша,

Стаде ми се паша измицати,

А к њему се књаже примицаше, Па га зове гласом и авазом: „СОтан', полако, Лички говедару !

2840)

2845

2850

2855

2860

#2865

2870