Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

„Ш јесу ово у Лику говеда,

„Да их шћераш, куд си наумио, „Пи да вежеш воле за рогове, „Ншт' су ово Босански шљивари, , „Нил' су ово влашки говедари, „Говедари, твоји Херцеговци, „Херцеговци и крупни Бошњаци, „поје си их скоро преварио

„И на лаже Босну освојио, „Босну равну и Херцеговину; „По су ово сиви соколови,

»У боју су како и лафови,

»да њих и твој турски царе знаде, „А п од њих велик страх имаде, „Многе су му силе саломили „Већ виптези наши Црногорци; „Но не бјежи, једна потурице, „Срамота је бјежат' са мегдана, „Како ћеш се цару приказати !< Чекал' ћаше Омер паша млади, Чекат ћаше него не смијаше, Но све бјежи и измиче војском. А кад трећи данак освануо,

Ал га с трага јади задесише, Ево с војском три рабра витеза: Једно соко Мартиновић Саво, Друго витез Петровићу Рамо,

А треће је Радовић Илија

Од крваве куће Мартинића,

Које бјеше књаже отправио,

Да покупе и уреде војску,

Дао им је књигу шаровиту,

2885

2890