Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

СНА Бјежал' ћаху, него не смијаху, Стоји на пут пет хиљадах војске, Који су им с леђах долазили, Прекинули путе и карване, А другога пута не пмаху, А кудијен утећи могаху. Ного Омер танку књигу пише, А шиље је свијетломе књазу: уја те молим кано господара, „Пушти мене војску из амана,

„И макни ми војску с друма пута.

„Ако сам ти штете учинио, „Ји си добро Брда осветио,

» Увео си царево оружје

» И одору, што је за јунака.“ Тадер књаже танку књигу пише И шиље је на три своје слуге Код бијела Спужа на крајину: » Тујете ли, моје миле слуге! „Помакните војску сасред пута, » 2 је доша руски џенерале, »Да Омера пуштим на аману, „Цуштићу га, лијека му нема, „Е се бојим цара русијнскога. „Немојте ме кривити, витези,

» 2 ви браним пашу уфатити

» И његову сву војску осталу, „И немој се који преварити, „Да Турчину посијече главу, Али с мјеста да заметне кавгу! „Ако би се који преварио,

»Мојом ћу му сабљом посјећ' главу.“

2935.

2940

> (о сл 2960

2965