Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

ова А да видиш муке на јунаке! Жалосне их књиге допадоше

Од онога свијетлога књаза,

Да пуштају паше заробљене

И његове цареве низаме,

Па им пуца срце у прсима,

А скачу им сузе на очима: жалосно се макнут' са мегдана. У то паше табор подигоше,

Џа је књаже књиге оправио:

„ Хајде с Богом, једна потурице! »Моли Бога руском џенералу

»„ И нашему Николају краљу,

2 Бит пуштих живот са мегдана.“ А кад паша покрај војске дође, Но главари сабље извадише

А пред њима три НО О ОБОД ЛУДЕ Испод сабље српске пасоваху, Па викаху три књажеве слуге: „Хајте саде, до два паше млади, „Мол'те Бога, књазу свијетломе.“ Таде рече Мартиновић Саво,

А дозива Никшана сердара:

» О Никшане, злосретни сердаре ! „Што ћеш саде књазу кажевали »Са несрећном кућом Вукотића 2 „И како ћеш књазу приступити # ут очију п образа немаш, »Него хајде с кућом Вукотића,

» И запани паши иза Спужа, „Иза Спужа украј Зете ладне, „Па витешки окрвави руке,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП

2970

2975

2980

2985

2990

2995