Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

ле „Да би своју главу откупио,

„За тебе ћу у књаза зборити - 8000 „И у књаза тебе измолити,

„Е си добар јунак на крајину,

„Па те жалим, кукала ти мајка!

„Ако би ме кара џенерале

„Већ посланик цара Русијнскога, 3005 »ја ћу знати шњима диванити: | „Не карај га, мили господаре!

» Од књаза је био отпануо.“

Тадер скочи несрећни сердаре,

И поведе кућу Вукотића 3010 И остале неке издајнике,

Западоше украј Зете ладне,

И велики спомен учинише,

На пашину војску ударише,

Стотину их глава посјекоше, 3015 Двје стотине живе пофаташе,

А триста бе у Зету утопи;

Доведоше робје на дребаник,

И с тијем су главе откупили.

Ту нађоше књаза свијетлога, 3020 И нађоше Ђура џенерала

И његова Лужан-капетана,

И нађоше Пера и Ђорђију

И осталу браћу Петровића,

Сву господу мале Горе Црне; 3025 У то руски џенерале дође,

Сва господа на једно се стаде,

Сваки прича од боја жестока,

Па се момци Прногорски фале,

Колико је који сјекб главе, 3030