Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

„Везир диже силновиту војску, „Војске бјеше педесет хиљадах, „На Морачу влашку ударише, „Дочекаше Морачки јунаци

„Е Брђани, сиви соколови, „Посјекоше дели-башу. Муја

„И његову хиљаду делијах, „Погавише царева Фермана,

„И узеше цареве барјаке.

„И те бисмо јаде опростили, „Но за Бога, драги господаре ! „Јеси л' чуо, јес' ли разумио

„За Махмута, Скадарског везира #

„Што чуваше цареве границе, „По границам' слобођаше Турке, „По ћенару савијаше рају,

„А по крају стављалпе пандуре, „Доношаше од кавурах главе, „Те чуваше земљу Арбанију, »Он подиже силовиту војску, „Пуно војске шездесет хиљадах, „Да опали ломну Гору Црну, „Да седморо Брдах подарачи „Ради Шама и турскога дина, „Да освети обадва везира; „Дочека га Цетињски владика „На Крусама више Љешкопоља, »Су његово три хиљад војниках. „Аман пашо, немила састанка ! „Посјекоше Махмута везира,

РА ШЊИМ војске дванаест хиљадах,

„ Понијеше главе на Цетиње.

80

82

90

100

105