Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

567 „Кад владика вечерњу читаше, „Махмут везир ту му се клањаше: „То је јазук цару у Стамболу. „И те бисмо јаде опростили, „ма ево п јада горега: „Јес! ли чуо, јели т ко казао, „Какав бјеше Ченгић Омаил ага 7 » Он бијаше царев капиџија, „Па се диже у племе Дробњаке, „да покупи цареве хараче, „Посјекоше п њега Брђани „И код њега трпдесет беговах, „Све господе од Херцеговине, „Понијеше на Цетиње главе. „И те бисмо зулум опростилп, „Ма ни више живовања нема: „Књаз Данпло с војском ударио, „Је ни узе бијела Жабљака, „Седамдесет пос'јече беговах, »датро је земљу Арбанију, „Већ од њега живљет' не можемо, » Од Данила Петровића књаза, „Буто турском дину додијао !« Омер паша када разумпо За велпку даву од Тураках, Црна Гора шта је додијала, Он Турцима тако говораше: »улман, аман, аге и бегови! »Да пишемо мазаре крваве »У Стамболу цару честитоме, »Да' просимо његова Фермана » И његова четири везира,

110

115

120

125

130

135