Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

пода

„Шњима војске стотину хиљадах » И велику рану п џебану,

„Да удримо малој Гори Црној, „Браћо Турци, су четири стране, „Па Цетиње да се састанемо, „Да Данила жива уфатимо

„И његово дванаест сенатах, „Да честиту цару отправимо, »да га царе у довлету пита, „Из чије је главе заратио:

„АЛ из главе цара Русијскога, „Ал из главе Бечкога ћесара, „Али собом самовољни били 2 „Када бисмо, моја браћо Турци! »„Опалили ломну Гору Црну, „Равурили влашке манастире, „На Цетиње језан изучили,

„Тадар бисмо, мила браћо Турци!

„Ми цареву окренули војску,

„И на Котор с војском ударили, » У Нијемца Котор прифатили, »„Онђе бисмо с војском починули, „Па отолен Рисну ударили,

»Пофатали Рпсанске делије,

»Што тргују с ломном Гором Црном,

„Па отолен окренули војску „Крајем Боке граду Дубровнику, » Освојили града Дубровника, „И по граду покупили благо,

» Оправили цару честитоме,

» И цареву хазну напунили,“

Ма не веле Турци: ако Бог да,

140

150

160

170